U fokusu javnosti našla se priča o poznatom bosanskohercegovačkom pevaču Halidu Muslimoviću, umetniku sa decenijama dugom karijerom i prepoznatljivim glasom koji je obeležio generacije širom prostora bivše Jugoslavije. Međutim, ovoga puta pažnja nije usmerena na njegovu muziku, već na pravnu dramu koja se godinama odvijala daleko od reflektora scene. Reč je o sudskom sporu sa njegovom dugogodišnjom prijateljicom Azom Handžić iz Prijedora, koji je svoj epilog dobio tek nedavno – i to u vidu presude koju je doneo Vrhovni sud Republike Srpske.
U ovoj pravnoj sagi, koja traje gotovo celu deceniju, razotkriveni su mnogi slojevi privatnih odnosa, poverenja i pitanja odgovornosti. Iako je Halid Muslimović poznat kao jedan od najvećih simbola narodne muzike sa Balkana, sada se suočava s etiketom učesnika u ozbiljnom pravnom procesu – što je potpuno suprotan kontekst od onog u kojem ga publika navikla da ga vidi.
Prema odluci suda, Halid je obavezan da svojoj nekadašnjoj prijateljici isplati iznos od 89.462 konvertibilne marke (približno 45.700 evra), uz zatezne kamate koje se obračunavaju još od 2014. godine. Takođe, mora da nadoknadi i troškove sudskog procesa koji iznose dodatnih 9.000 KM. Ova odluka izazvala je burne reakcije i iznenađenje u javnosti, posebno jer dolazi iz sveta koji se tradicionalno doživljava kao svet emocija, pesme i toplih odnosa, a ne kao arena pravnih i finansijskih bitaka.
U osnovi ovog spora stoji jedno dugotrajno prijateljstvo, koje je započelo davne 1996. godine. Od tada pa sve do ranih 2010-ih, kako Aza tvrdi, ona je Halidu pružala značajnu podršku – i to ne samo moralnu, već i finansijsku. Ta pomoć je, navodno, često bila diskretna i u trenucima kada je umetniku bila najpotrebnija. Njihova veza je, prema njenim rečima, bila zasnovana na obostranom poverenju, koje je trajalo godinama.
Međutim, nakon 2010. godine, odnosi su se počeli menjati. Aza je počela da traži povrat sredstava koje je, prema njenim tvrdnjama, pozajmila Halidu tokom godina prijateljstva. On, s druge strane, nije reagovao na te zahteve, niti je pokazivao spremnost da dug vrati, što je Azu na kraju nateralo da pravo potraži putem suda.
Sudski proces se odvijao u nekoliko faza:
Prvostepeni sud u Prijedoru stao je na stranu Aze, prihvatajući dokumentaciju koju je ona priložila – uključujući bankovne transakcije, pisane beleške i druge materijalne dokaze.
Drugostepeni sud je smanjio dosuđeni iznos, čime je uneta dodatna konfuzija i otežana konačna odluka.
Vrhovni sud Republike Srpske, kao najviša pravna instanca, na kraju je potvrdio početnu presudu i naložio Halidu Muslimoviću da Azu obešteti u punom iznosu.
Posebno značajan deo u ovom slučaju jeste činjenica da je presuda u velikoj meri bila zasnovana na konkretnoj i validnoj dokumentaciji. Iako su mnogi možda očekivali da će slučaj biti rešen na osnovu svedočenja i ličnih doživljaja, u realnosti su presudnu ulogu imale:
Bankovne transakcije koje potvrđuju isplatu novčanih sredstava.
Pisani dokazi i beleške koje pokazuju prirodu dogovora.
Komunikacija između stranaka, kojom je potvrđeno da se radilo o pozajmici, a ne poklonu.
Stručnjaci iz oblasti prava ističu da ovaj slučaj naglašava važnost pravne dokumentacije čak i u odnosima koji su izgrađeni na ličnom poverenju. Na Balkanu, gde su prijateljstva i kumstva često jača od ugovora, ovaj slučaj pokazuje da to ipak nije dovoljno kada dođe do finansijskih nesuglasica.
Na jednoj strani, imamo Azu Handžić, koja je bila zadovoljna presudom, ali je istakla da joj pravda znači više nego novac. Tokom procesa, imala je podršku advokata i bliskih prijatelja, a u izjavama za medije posebno je naglasila koliko je važno da se dokazi poštuju više nego imidž koji neko ima u javnosti.
S druge strane, Halid Muslimović bio je iskreno zatečen presudom. Njegovi advokati su najavili moguću žalbu, dok je sam pevač priznao da ga je ceo slučaj duboko pogodio, i to ne samo kao javnu ličnost, već i emocionalno i profesionalno. On je izrazio žaljenje što je novac uneo razdor u prijateljstvo koje je, po njegovim rečima, nekada bilo veoma blisko i iskreno.
Pored finansijskog aspekta, presuda je otvorila i emocionalna i moralna pitanja. Halid je suočen s mogućnošću da mora vratiti deo imovine koju je nekada ranije poklonio Azi – predlog koji je ona iznela kao način da se dug izmiri bez dodatnih sudskih komplikacija. Ta imovina za Halida ima sentimentalnu vrednost, što dodatno komplikuje situaciju.
Ova priča zapravo prevazilazi granice običnog sudskog slučaja. Ona se dotiče dubokih pitanja o:
Granici između prijateljstva i poslovnog odnosa
Značaju pravne sigurnosti u ličnim vezama
Snazi dokaza naspram javne percepcije
Ulozi poverenja u svakodnevnim transakcijama
Odgovornosti javnih ličnosti pred zakonom
Na Balkanu, gde su mnoge životne situacije još uvek oblikovane neformalnim dogovorima, ovaj slučaj šalje snažnu poruku: niko nije iznad zakona, bez obzira na popularnost ili ugled. I Halidovi fanovi, i neutralna javnost, mogli su iz ovog primera naučiti važnu lekciju – da emocije i status ne mogu i ne smeju biti izgovor za izbegavanje pravnih obaveza.
Za Azu i njene pristalice, ova presuda predstavlja potvrdu da istrajnost, pravda i vera u institucije ipak mogu doneti rezultat – čak i kada se čini da je protiv vas osoba koja uživa široku podršku javnosti. Za Halida, ovaj slučaj je bolan podsetnik na to koliko krhki mogu biti ljudski odnosi kada se isprepliću sa finansijama, te kako čak i dugogodišnje prijateljstvo može doživeti krah kada poverenje bude narušeno.
Na kraju, iako je pravda zadovoljena, ostaje gorak ukus gubitka onoga što je jednom bilo iskreno i dragoceno. Poverenje, jednom izgubljeno, teško se vraća. Ova presuda je, zapravo, više od običnog zakonskog dokumenta – ona je simbol upozorenja i životna lekcija za sve nas: da se i u najbližim odnosima moraju postaviti jasna pravila, da su dokazi ključni, i da se odgovornost ne meri emocijama, već zakonima.
Leave a Reply