Čekajući streljanje, napisao joj je ovu pesmu, Tuzlanka nije ni znala da je ubijen dok mu je rađala sina u logoru: Halid Bešlić otpevao njegove stihove u suzama

O tragičnoj ljubavnoj priči Envera Šiljka iz Gradiške i Fride Laufer, Jevrejke iz Tuzle s početka Drugog svetskog rata i danas priča ceo Balkan. Do poslednjeg dana nisu odstupali od svojih ideala, iako su zbog toga platili najvišu cenu – izgubivši oboje prerano živote. Upravo pesmu “Je l’ ti žao što se rastajemo“ napisao je Enver pre streljanja svojoj Fridi, u tuzlanskoj tamnici, svestan svoga kraja. Cedulju sa ovim tekstom uspeo je doturiti mladoj Jevrejki, a ona je prosledila dalje, pre tragičnog kraja u Jasenovcu, u leto 1942. godine. Ti sthovi postali su simobol njihove večne ljubavi i prenose se sa generacije na generaciju.

Voleli se u okrunto vreme”

Detalje o ljubavi nacionalnih heroja Envera Šiljka i Fride Laufer pronašli smo i na Fejsbuk stranici “Grad na Miljacki za svu raju i cijeli svijet”.

Enver je rođen 15. avgusta 1919. godine u Bosanskoj Gradišci. Potiče iz siromašne porodice, njegov otac Salih je bio kafanski svirač sa neredovnim primanjima, pa se još od najmlađih dana morao sam snalaziti za život. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu, a gimnaziju je pohađao u Banjaluci. Kao učenik šestog razreda gimnazije, zbog učešća u akcijama revolucionarne omladine, bio je isključen iz škole, pa je školovanje nastavio u Osijeku. Pošto je bio dobar đak, zarađivao je za život, dajući privatne časove slabijim učenicima.

Februara 1941. godine je bio uhapšen i posle petnaestodnevnog držanja u zatvoru, proteran u rodno mesto. Nedugo potom se vratio u Tuzlu i živeo ilegalno sve do kraja juna. Posle Aprilskog rata i okupacije Jugoslavije, izabran je za člana Oblasnog vojnog rukovodstva i povukao se u okolinu grada, gde je počeo da radi na pripremanju oružanog ustanka. Zajedno sa Fridom Laufer, aktivistkinjom KPJ i svojom devojkom, bio je zadužen da organizuje prelazak husinskih rudara u partizane. Tim poslom, 18. jula 1941. godine, pošao je u Doboj, zajedno sa njim bili su Frida Laufer, Rudolf Vikić i Memo Suljetović, i zanoćili su u Drežniku, kod Moluha. Pošto je mesto u kom su odseli bilo pod prismotrom ustaške policije, oni su bili izdati od strane ustaškog simpatizera Ivice Zlovića. Ustaše su ih potom opkolile i usred noći iznenadili i uhapsili.

Osuđen na smrt i streljan

Prilkom sprovođenja u otvorenom automobilu kroz Tuzlu, digao se na noge i otimajući se ustašama pevao Internacionalu, klicao Komunističkoj partiji i pozivao narod na ustanak. Preki sud ga je, zajedno sa Rudolfom Vikićem i Memom Suljetovićem, 5. septembra 1941. godine, osudio na smrt i istog dana streljao. Predlog suda da traži pomilovanje odbio je rečima