Marko se nakon 7 godina vratio iz Nemačke i šokirao pričom: “Očekivali smo jedno, dočekalo nas je nešto sasvim drugo”

Mnogi povratnici, poput Marka suočavaju se sa većom birokratijom i nesigurnošću nego što su očekivali.

Povratak na domaće tržište rada i niže plate predstavljaju veliki izazov za povratnike.

Sve više Balkanaca poslednjih godina odlučuje se na povratak iz inostranstva, vođeni željom za mirnijim životom, blizinom porodice i osećajem pripadnosti. Međutim, stvarnost koja ih dočeka često se razlikuje od očekivanja sa kojima su se vratili. Jedan od njih je i Marko (38), koji se sa porodicom nakon sedam godina života u Nemačkoj vratio u Hrvatsku.

Kaže da je odluka bila emotivna, ali i promišljena.

“Očekivali smo da će život biti jednostavniji, da ćemo imati više vremena jedni za druge. Dočekalo nas je mnogo više birokratije i nesigurnosti nego što smo mislili”, priča Marko za Dnevno.hr.

“Troškovi nisu toliko niži kako smo očekivali”
Najveći šok, kaže, bio je povratak na domaće tržište rada. Iako je u inostranstvu imao stabilan posao, u Hrvatskoj je morao ponovo da se dokazuje.

“Plata je manja, a troškovi nisu toliko niži kako smo očekivali. Najviše nas je iznenadilo koliko stvari idu sporije nego u inostranstvu”, dodaje.

Povratak zbog dece i porodice
Sličnu odluku donela je i Ivana (34), koja se iz Irske vratila sa dvoje dece. Kaže da joj je ključni motiv bio odgajanje dece u Hrvatskoj.

“Htela sam da odrastaju uz bake i deke, da imaju detinjstvo kakvo sam ja imala. To je bila glavna motivacija”, objašnjava za Dnevno.hr.

Međutim, ni njen povratak nije prošao bez izazova.

“Administracija, papirologija, čekanja… To nas je najviše iscrpelo. U Irskoj je sve bilo mnogo jednostavnije”, priznaje.

Stvaranje idealizovane slike domovine
Psiholozi često upozoravaju da se tokom boravka u inostranstvu stvara idealizovana slika domovine, koja se nakon povratka sudara sa realnošću.

“Dok ste u inostranstvu, fokusirate se na ono što vam nedostaje: porodica, prijatelji, poznato okruženje. Manje razmišljate o problemima koji su vas možda i naterali da odete”, dodaje Ivana, koja je po struci psihološkinja.

Takav “sudar očekivanja i stvarnosti” može biti emotivno zahtevan, naročito u prvim mesecima nakon povratka. Zbog tih izazova deo povratnika odlučuje da ponovo ode. Ipak, mnogi ostaju i pokušavaju da se prilagode novim okolnostima.

“Sada vidimo i dobre strane”

“Ne kajemo se, ali trebalo nam je vremena da se prilagodimo. Sada vidimo i dobre strane, više smo sa porodicom, život je sporiji i nekako topliji”, kaže Marko.

Povratak iz inostranstva tako za mnoge postaje iskustvo između dve stvarnosti, one koju su napustili i one kojoj su se nadali. I dok jedni u tome pronađu novu ravnotežu, drugi se i dalje traže između želje za domom i potrebe za stabilnošću. Jedno je sigurno, povratak nije samo promena adrese, već i proces prilagođavanja koji često traje duže nego što su mnogi očekivali.

(Dnevno.hr)