Srce je zauvek slomljeno! Saša Matić kroz suze poručio: Život me je prerano odvojio od brata

Saša Matić otkrio bolnu istinu, ovo mu je zauvek promenilo život

Iako danas važi za jednog od omiljenih pevača čija je svaka pesma postala veliki hit, detinjstvo Saše Matića nije bilo nimalo lako. Gostujući u emisiji „Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović” popularni pevač otkrio je pravu istinu o odnosu sa bratom Dejanom, a potom se osvrnuo na odnos sa roditeljima, ali i na trenutak koji mu je zauvek promenio život.

– Kaže Zoran, tata, hajde da složimo sad taj džemper, majicu i ja to uradim, a on „Ne valja”, ja onda sve ponovo – počeo je priču Saša Matić kome je razdvajanje od brata Dejana veoma teško palo.

– Dejan i ja smo u samom detinjstvu jako slični bili i onda nas je posle valjda život odveo na različite strane i to je bio jedini period života gde sam ja da kažem bio malo više tužan, da ne kažem nesrećan – kaže pevač i dodaje:

– Moj brat živi u Beču sa familijom, karijera mu funkcioniše odavde, ali oni žive tamo – zaključio je Saša Matić.

Podsećanja radi, Saša i Dejan Matić odrasli su u Drvaru, a za detinjstvo ih vežu najlepše uspomene.

– Rođeni smo u Bihaću, odrasli smo u Drvaru. Mislim da smo imali najlepše detinjstvo, uvek smo bili okruženi društvom. Bili smo omiljeni u društvu. Roditelji su nas tako usmeravali. Mi u stvari sve možemo, tako su nas roditelji usmeravali. Ja smatram da smo imali najlepše detinjstvo. Bio sam šaljivdžija od malena. Kada smo upisali muzičku gimnaziju, trojica drugara su se pobili ko će da sedi sa nama. Bili smo duhoviti – otkrio je pevač jednom prilikom, pa dodao:

– Roditelji su želeli da budemo pijaniste. Svirao sam klavir najbolje na svetu. Kad navežbam to je bila interpretacija za visoku ocenu. Roditelji su nas učili da budemo samostalni. Bili su stroži nego što je trebalo, ali to je bolje. Nije bilo šanse da se leže uveče, a da sam ja razbacao stvari. Znalo se gde se slaže šta, gde šta ide. Imali smo kućni red koji smo poštovali. Tata je radio po terenu, pa je 1989. otišao u Švajcarsku, nije bio tu. A kad je tu on nam sve poremeti. Ako smo navikli da spavamo u podne, kad on dođe ustaje se u 9. Kad dođe na odmor, naše prvo pitanje je bilo ‘Kad odlaziš?’ – zaključio je.