Jutros,Plač bebe označio je početak dana.Doneli je s hirurgije, majci izrezali stomak.

Jutros,
Plač bebe označio je početak dana.
Doneli je s hirurgije, majci izrezali stomak.
Na drugoj strani, nemi plač jednog srca; završetak radosti.
Muškarci u čekaonici tipkaju telefone.
Žene na porodiljskim stolovima donose na svet decu.
Njih babice obaveštavaju, oni ih čašćavaju.
Majke čekaju, da ih ušiju dok je rana vruća, ili prebace u sobu.
Kakva usporedba, jel da?
/// /// ///
Na pauzi za kafu slušam raspravu:
Da li žena treba da trpi zarad braka, da opstane, ili ne?
Da vam kažem nešto?
Brak je svetinja.
Međutim, onog momenta kad počneš da trpiš, tebi više nije mesto tu.
Šta znači da trpiš?
Brak se ne rastura za svaku sitnicu, dakako.
Niti se svaka stvar naziva trpljenjem.
U braku postoji ono što se zove kompromis.
Šta je onda trpljenje?
Ono što te iznutra ubija.
Što ti tebe od tebe uzima.
Nepažnja.
Nebriga.
Netolerancija.
Nezadovoljstvo.
Frustracije.
Nepoverenje.
Nepoštovanje.
Zanemarivanje.
Pretovar.
Prebacivanje obaveza.
Očekivanje nerealnog.
U jednom momentu, sve ovo eskalira u nezadovoljstvo. Isprva tiho, onda sve glasnije. Potom eskalira u frustraciju. Zatim u bes. Onda se živci istanje.
Konstantno povlačenje gudala preko tankih žica, bez odmora, spali ih.
Pokida.
Onda krenu grube reči, jer više nisi u stanju da gospodariš njima.
Onda krenu rasprave.
Svađe.
Neretko bitka.
/// /// ///
Vratiću se na početak, gore:
Na bebu koja plače.
Nedužnu da prolazi pakao s roditeljima.
Nedužnu da trpi.
Na ženu koju voze na kolicima da je porode carski.
Pa je carski boli. Pa je carski ušiju. Pa se carski muči. Pa carski povuče teret oko bebe…
/// /// ///
A za sve to postoji jednostavno rešenje.
Razgovor.
Na kraju, ako ide ide.
Ako ne ide-
Da smo zdravo.🍀
Preuzeto