Drvo paulovnije potiče iz jugoistočne Azije, gde se uzgaja više od 3.000 godina, ali je tek poslednjih godina postalo vrlo popularna i u našim krajevima.
Kako su uvezene vrste koje trpe temperaturne razlike i pogodne su za naše klimatske uslove, sve više srpskih poljoprivrednika je zainteresovano da se upusti u pustolovinu sa paulovnijama jer brzo rastu, a drvo im se lako obrađuje.
Postoji devet vrsta paulovnije, kao i niz hibrida. Za naše uslove se preporučuje hibrid „Paulownia bellisia“, jer je prilagođena našoj klimi i terenu i nije invazivna vrsta.
Paulovnija raste velikom brzinom
Paulovnija ima ogromnu lisnu površinu i izrazitu sposobnost pretvaranja ugljen-dioksida u vodu i biljne šećere kroz proces fotosinteze.
Pod dobrim uslovima, stabla će dostići 20 metara visine, i 42 centimetara obima debla za pet do sedam godina, a biće spremna za industrijsku upotrebu za najmanje sedam godina. Zatim, nakon seče, stablo će se obnoviti iz sopstvenog panja, što nije zanemarljivo u pogledu ukupne investicije. To se može ponavljati do čak sedam ciklusa eksploatacije.
Michel Gunther / AFP / Profimedia
Drvo se lako obrađuje
Paulovnija ima duboko korenje, pogodno za stabilnost, zbog čega može da raste i na područjima gde drveća prethodno nije bilo.
Mogu rasti na zemljištu lošijeg kvaliteta, pa su idealne za pošumljavanja širom sveta. Drvo nema čvorova što umanjuje otpad, pa se zato smatra dobrim izborom za brojne kupce.
Drvo paulovnije je izuzetno lako i male gustine tako da se koristi proizvodnju nameštaja, igračaka i panel, izradi dasaka za jedrenje, montažnih kuća, građe, stolarije, parketa, furnira i drugih predmeta od drveta. Vlaknasta struktura sa vazdušastim porama, kao i otpornost na vlagu, uz postojanu formu pri ekstremnim uslovima, čine je izvrsnim izolaconim materijalom, koji se zbog ovih osobina koristi i pri izradi sapuna
Za industrijske svrhe sadi se na razmak 5 x 4 ili 4 x 4 metra, sadi se između 500 i 625 sadnica po hektaru. Hektar zemljišta sa 625 stabala paulovnija za tri godine donese neverovatnih 57 tona drvne mase, a za 8-10 godina čak mogućih 190 tona.
Ona je tri puta lakša od hrasta i ima dvostruko manju težinu od bora.
Uprkos tome, pokazala je značajnu snagu i izdržljivost. Drvo paulovnije se pokazalo i dobro za izolaciju jer je otporno na visoke temperature. Može se zalivati redovno u prve dve godine, a nakon toga se potreba za vodom smanjuje.
Daje i med
Cvet paulovnije je i medonosan. Ipak, kod nas o prinosu i dalje nema nekih preciznih informacija. ali se procenjuje da hektar odrasle paulovnije daje oko 1.000 kilograma meda.
Paulovnija cveta pre bagrema pa se na taj način produžava sezona paše pčela.
Med od paulovnije je kvalitetan, svetao, aromatičan, po boji se može uporediti sa bagremovim medom.
Iskustva
Prema procenama firme Planto, koja se bavi pružanjem podrške preduzetnicima koji žele da uzgajaju paulovniju, već posle tri ili četiri godine zasadi mogu da se plasiraju na tržištu. U zasadima svako stablo može vredeti i do 60 evra.
Jedan hektar, na kojem stane oko 600 sadnica, za četiri godine navodno može da donese zaradu i do 50.000 evra.
Vladan Aleksić je u ovaj posao krenuo ozbiljno i pod zasadom tog drveta ima 20 hektara u okolini Mladenovca i Velike Plane. Vladan je uradio sve kako su mu rekli i kad su mu rekli i plantaža mu je perfektna. Na svojim hektarima ima više od 15.000 stabala, prenela je Dobra zemlja.
Youtube/Dobra zemlja Stablo paulovnije
Vladan inače nije imao prethodnog iskustva u poljoprivredi, ali je, kako je kazao, slušao struku i ispoštovao sva pravila. Svoje drveće seče po godištu u zavisnosti od toga za šta će to drvo dalje da se koristi i za šta prerađuje. Među problemima u uzgoju mogu biti i detlići koji ova stabla prosto obožavaju.
Kako do pomoći?
Ukoliko želite da poboljšate svoju proizvodnju ili planirate da se bavite sličnim poslovima, Evropska unija vam može pomoći u tome brojnim konkursima i fondovima.
U Srbiji se od 2023. godine realizuje IPARD III 2021-2027 program sa EU podrškom od čak 288 miliona evra, što je oko 65 odsto više u odnosu na IPARD II program. Može se uložiti u fizičku imovinu, fizičku imovinu koja se tiče marketinga i poljoprivrednih proizvoda kao i u diverzifikaciju gazdinstava i razvoj poslovanja.
Oko 1.500 gazdinstava i firmi iz Srbije je do sada uspešno dobilo IPARD donaciju.
Prvi korak je da kontaktirate podršku čiji kontakt možete pronaći na zvaničnom sajtu ovog fonda.
Za sredstva u okviru IPARD III programa mogu da konkurišu fizička lica, odnosno građani Srbije koji imaju poljoprivredna gazdinstva, zatim preduzetnici, zadruga i pravna lica, kao i mikro, mala i srednja preduzeća koja imaju aktivna poljoprivredna gazdinstva.
Sektori koji su u fokusu su žitarice, uljarice i industrijsko bilje, potom voće i povrće, meso, mleko, jaja, grožđe i riba.
(EUpravo Zato/Dobra zemlja/Agroklub)
Leave a Reply